Pojam zdravlja na istoku i zapadu
Šopenhauer kaže da zdravlje nije sve ali da je bez zdravlja sve, ništa.
Prema ajurvedi, osoba je zdrava ukoliko ima u ravnoteži fiziologiju, metabolizam, tkiva i probavu i ukoliko se duša, duh i čula nalaze i trajnom stanju unutrašnje sreće.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije zdravlje nije puko odsustvo bolesti već i fizičko, mentalno i socijalno blagostanje.
Uz lepe želje za bitne datume kao što su Nova godina, rođendani i rođenja, zdravlje ima počasno mesto.
Ipak, iako često pominjano, o njemu počinjemo da vodimo računa tek kada ga ozbiljno narušimo.
Zašto je tako?
Stav prema zdravlju na zapadu
Na zapadu se zdravlje posmatra kao nešto na šta nemamo uticaj, kao čist splet okolnosti da se rodimo pod srećnom zvezdom.
Dok smo zdravi, zdravlje nije tema. Čak i kada smo svesni lošeg uticaja navika na isto, ne menjamo ih jer verujemo da neće baš nas da zadesi ono čime nas plaše sa svih strana. Jedan od razloga je sigurno i taj što uživanje uglavnom vezujemo za te loše navike (druga čakra!).
Kada nastupi poremećaj u funkcionisanju organizma, idemo kod lekara. Lekar “popravi” stanje, mi se vraćamo uobičajenim navikama. Pošto su izlečeni samo simptomi uzrok se javlja posle nekog vremena u istom ili nekom drugom obliku. Eto i nove posete lekaru. Što su češće posete, to smo više sigurni da lekar nije stručan.
Proizilazi da bolesna osoba nema odgovornost i učešće u svom lečenju. Odgovornost za lično zdravlje se prebacuje na lekare i zdravstveni sistem.
Promene životnog stila, koji i dovodi do bolesti, nastupaju tek kada se oseti blizina smrti. Tek tada se setimo:
- da postoji i drugi način
- da uživanje u životu ne moraju da prate navike koje narušavaju zdravlje
- da izdvajanje novca za zdraviji životni stil nije luksuz već ušteda na duge staze
- da treba da zastanemo i odmorimo i mimo godišnjih odmora
- da život ide dalje, sa nama ili bez nas.
Može se zaključiti da je kod većine koji imaju zapadni stav prema zdravlju, bolest zapravo blagoslov i poslednji poziv na promenu. Što je bolest ozbiljnija promena je temeljnija a uspeh u lečenju veći.
Stav prema zdravlju na istoku*
Dok je na zapadu medicina usmerena na bolest, na istoku je u središtu dešavanja zdravlje. Medicina je više životni stil a manje reparatura.
Osoba sa narušenim zdravljem je učesnik u svom lečenju jer se zdravlje posmatra kao lična odgovornost i zahteva svakodnevnu negu.
Organizam se posmatra celovito. To je promenljiv sistem koji, da bi održao svoju ravnotežu, zahteva pored poštovanja fizičkog podjednako poštovanje i energetskih nivoa tela.
U centru pažnje je održavanje balansa jer kada se jednom naruši, teško ga je ponovo uspostviti. Tokom života smo sve dalje od ravnoteže pa su nam neophodne tehnike da bismo je ponovo uspostavili, odnosno da bismo naučili da joj težimo. Na svu sreću, tehnike su jedostavne i pristupačne.
Istočna medicina smatra da bolestan lekar ne može uspešno lečiti. U Nemačkoj je po podacima s kraja prve decenije ovog veka petina lekara bila pod burnout-om (sagorevanje usled zahteva okruženja), preko dve trećine je bilo nezadovljno poslom a trećina je želela da menja posao.
Neophodno je da shvatimo da smo zdravi samo ukoliko smo fizički, emocionalno i mentalno stabilni. Ako samo jedan od ovih faktora nije kako valja, ne možemo pričati o zdravlju na duže staze.
Često se nedostatak vremena navodi kao glavni razlog zapostavljanja zdravlja. Brzo jedemo brzu hranu, kratko spavamo, relaksiramo se uz cigarete, kafu i alkohol, treperenje tela usred stresa često prepoznajemo kao znak da smo produktivni i bitni. Sve ovo dovodi do urušavanja nervnog a time i svih ostalih sistema u telu.
Stara kineska poslovica kaže: “Ko nema vremena da se bavi svojim zdravljem, moraće da nađe vremena da bude bolestan”. Lečiti bolest kada je već nastala je isto kao početi sa kopanjem bunara u trenutku kada se oseti žeđ.
* U ovom tekstu pod istokom se smatra TCM, kineska tradicionalna medicina.